Za Hrvate je akcija "Oluja" - "dani ponosa i slave". Ne mogu da se ne zapitam - dokle cemo biti licemerni? Ne podnosimo se, kraj. Tamo gde nas ne vole, gde slave ubijanje, silovanja, mucenja i progon Srba - mi ne zelimo da idemo, ne zelimo da imamo bilo kakvu saradnju, jer mi postujemo zemlju po kojoj hodamo, jer postujemo i nase dedove i nase roditelje, jer postujemo nasu decu. Tadic nas uporno gura u "dobrosusjedske" odnose, gde nas ponizavaju i gde su nas ubijali - EU, Hrvatska, NATO... Ja se moram sloziti sa onom tezom da smo jedina zemlja na planeti koja se kandiduje da bude clanica i prijatelj sa organizacijama i zemljama koje su joj ubijale decu, otimale teritoriju, koje je i sada konstantno ponizavaju... Nesto nije u redu sa percepcijom, izgleda...
Нема коментара:
Постави коментар